SR→RU

zakletva

заклетва

zákletva · /zǎːkletʋa/ · ж. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. клятва; присяга
    Svedok je govorio pod zakletvom. — Свидетель давал показания под присягой.
    Vojnici su položili zakletvu u subotu. — Солдаты приняли присягу в субботу.

Устойчивые сочетания: položiti zakletvu «принести присягу», prekršiti zakletvu «нарушить клятву».

Склонение, ж. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.zakletvazakletve
Род.zakletvezakletva
Дат.zakletvizakletvama
Вин.zakletvuzakletve
Зват.zakletvozakletve
Твор.zakletvomzakletvama
Предл.zakletvizakletvama
Составлено ИИ Обновлено 28 сентября 2026