СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
колдовство; ворожба; чары; заклинаниеBaba je verovala da joj je komšinica napravila vradžbine. — Бабушка верила, что соседка навела на неё порчу колдовством.U srednjem veku su žene spaljivali zbog vradžbina. — В Средние века женщин сжигали за колдовство.
Часто употребляется во множественном числе: vradžbine.
Синонимы:
Склонение, ж. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | vradžbina | vradžbine |
| Род. | vradžbine | vradžbina |
| Дат. | vradžbini | vradžbinama |
| Вин. | vradžbinu | vradžbine |
| Зват. | vradžbino | vradžbine |
| Твор. | vradžbinom | vradžbinama |
| Предл. | vradžbini | vradžbinama |
Составлено ИИ
Обновлено 29 октября 2026