SR→RU

verenik

вереник

vȅrenīk · /ʋêreniːk/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. жених
    Upoznala nas je sa svojim verenikom. — Она познакомила нас со своим женихом.
    Njen verenik radi kao lekar u Novom Sadu. — Её жених работает врачом в Нови-Саде.

Женская форма — verenica; жених на самой свадьбе — mladoženja.

Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.verenikverenici
Род.verenikaverenika
Дат.verenikuverenicima
Вин.verenikaverenike
Зват.vereničeverenici
Твор.verenikomverenicima
Предл.verenikuverenicima
Составлено ИИ Обновлено 28 сентября 2026