СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
обманщик; мошенник; самозванецTaj majstor je običan varalica, uzeo je pare i nestao. — Этот мастер — обычный мошенник: взял деньги и исчез.Policija je uhapsila varalicu koji se predstavljao kao lekar. — Полиция арестовала самозванца, который выдавал себя за врача.
-
разг. (в отношениях) неверный партнёр; тот, кто изменяетOstavila ga je kad je saznala da je varalica. — Она ушла от него, когда узнала, что он ей изменяет.
-
(в рыбалке) искусственная приманкаKupio sam novu varalicu za štuke. — Я купил новую искусственную приманку на щуку.
Слово может быть и мужского, и женского рода: taj varalica / ta varalica.
Склонение, м. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | varalica | varalice |
| Род. | varalice | varalica |
| Дат. | varalici | varalicama |
| Вин. | varalicu | varalice |
| Зват. | varalice | varalice |
| Твор. | varalicom | varalicama |
| Предл. | varalici | varalicama |
Составлено ИИ
Обновлено 17 октября 2026