SR→RU

učenica

ученица

ȕčenica · /ût͡ʃenit͡sa/ · ж. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. ученица; школьница
    Moja ćerka je učenica sedmog razreda. — Моя дочь учится в седьмом классе.
    Ona je najbolja učenica u odeljenju. — Она лучшая ученица в классе.
  2. ученица; последовательница
    Bila je učenica čuvenog slikara. — Она была ученицей знаменитого художника.

О студентке вуза говорят studentkinja, а не učenica.

Синонимы:
Склонение, ж. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.učenicaučenice
Род.učeniceučenica
Дат.učeniciučenicama
Вин.učenicuučenice
Зват.učeniceučenice
Твор.učenicomučenicama
Предл.učeniciučenicama
Составлено ИИ Обновлено 28 сентября 2026