SR→RU

uzvik

узвик

ȕzvīk · /ûzʋiːk/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. возглас; восклицание; крик
    Iz sale su se čuli uzvici oduševljenja. — Из зала доносились восторженные возгласы.
    Navijači su dočekali gol uz glasne uzvike. — Болельщики встретили гол громкими криками.
  2. (в грамматике) междометие
    Reči „jao” i „uh” su uzvici. — Слова «jao» и «uh» — междометия.
Синонимы:
usklik
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.uzvikuzvici
Род.uzvikauzvika
Дат.uzvikuuzvicima
Вин.uzvikuzvike
Зват.uzvičeuzvici
Твор.uzvikomuzvicima
Предл.uzvikuuzvicima
Составлено ИИ Обновлено 6 октября 2026