СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
возглас; восклицание; крикIz sale su se čuli uzvici oduševljenja. — Из зала доносились восторженные возгласы.Navijači su dočekali gol uz glasne uzvike. — Болельщики встретили гол громкими криками.
-
(в грамматике) междометиеReči „jao” i „uh” su uzvici. — Слова «jao» и «uh» — междометия.
Синонимы:
usklik
Склонение, м. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | uzvik | uzvici |
| Род. | uzvika | uzvika |
| Дат. | uzviku | uzvicima |
| Вин. | uzvik | uzvike |
| Зват. | uzviče | uzvici |
| Твор. | uzvikom | uzvicima |
| Предл. | uzviku | uzvicima |
Составлено ИИ
Обновлено 6 октября 2026