SR→RU

uručiti

уручити

urúčiti · /urǔːt͡ʃiti/ · сов. вид · несов.: uručivati

EN Поправить
ГЛАГОЛ
  1. вручить; передать
    Direktor joj je uručio nagradu na kraju večeri. — В конце вечера директор вручил ей награду.
    Kurir mi je uručio paket ispred zgrade. — Курьер передал мне посылку у подъезда.
  2. (об официальном документе) вручить; официально доставить
    Uručili su mu otkaz bez ikakvog objašnjenja. — Ему вручили уведомление об увольнении без всяких объяснений.

Управление: uručiti nešto nekome (вин. + дат.); несовершенный вид — uručivati.

Синонимы:
Спряжение, сов. вид
Настоящее время
jauručim
tiuručiš
on/ona/onouruči
miuručimo
viuručite
oni/one/onauruče
Прошедшее время: uručio, uručila, uručilo · uručili, uručile
Будущее время: uručiću, uručićeš, uručiće, uručićemo, uručićete, uručiće
Повелительное: uruči
Составлено ИИ Обновлено 6 октября 2026