ГЛАГОЛ
-
вручить; передатьDirektor joj je uručio nagradu na kraju večeri. — В конце вечера директор вручил ей награду.Kurir mi je uručio paket ispred zgrade. — Курьер передал мне посылку у подъезда.
-
(об официальном документе) вручить; официально доставитьUručili su mu otkaz bez ikakvog objašnjenja. — Ему вручили уведомление об увольнении без всяких объяснений.
Управление: uručiti nešto nekome (вин. + дат.); несовершенный вид — uručivati.
Спряжение, сов. вид
| Настоящее время | |
|---|---|
| ja | uručim |
| ti | uručiš |
| on/ona/ono | uruči |
| mi | uručimo |
| vi | uručite |
| oni/one/ona | uruče |
Прошедшее время: uručio, uručila, uručilo · uručili, uručile
Будущее время: uručiću, uručićeš, uručiće, uručićemo, uručićete, uručiće
Повелительное: uruči
Составлено ИИ
Обновлено 6 октября 2026