SR→RU

ukočiti

укочити

ukóčiti · /ukǒːt͡ʃiti/ · сов. вид

EN Поправить
ГЛАГОЛ
  1. (ukočiti se, о части тела) затечь; онеметь; одеревенеть
    Ukočio mi se vrat od klime. — У меня от кондиционера заклинило шею.
    Posle dugog sedenja ukočila su mi se leđa. — После долгого сидения у меня затекла спина.
  2. (ukočiti se, от страха, удивления) оцепенеть; застыть
    Kad je video psa, dete se ukočilo od straha. — Увидев собаку, ребёнок оцепенел от страха.
  3. (+ вин.) сковать; сделать неподвижным
    Hladnoća mu je ukočila prste. — Холод сковал ему пальцы.
  4. разг. (о водителе, вождении) затормозить; резко затормозить
    Naglo je ukočio da ne udari psa. — Он резко затормозил, чтобы не сбить собаку.
    Vozač je ukočio ispred pešačkog prelaza. — Водитель затормозил перед пешеходным переходом.

Чаще всего употребляется с se: ukočiti se. В значении «затормозить» употребляется без se.

Спряжение, сов. вид
Настоящее время
jaukočim
tiukočiš
on/ona/onoukoči
miukočimo
viukočite
oni/one/onaukoče
Прошедшее время: ukočio, ukočila, ukočilo · ukočili, ukočile
Будущее время: ukočiću, ukočićeš, ukočiće, ukočićemo, ukočićete, ukočiće
Повелительное: ukoči
Составлено ИИ Обновлено 23 октября 2026