СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
хорв. (в уголовном процессе) прокурор; обвинительTužitelj je tražio deset godina zatvora. — Прокурор потребовал десять лет тюрьмы.Državni tužitelj podigao je optužnicu. — Государственный прокурор предъявил обвинение.
-
хорв. (в гражданском процессе) истецTužitelj je na kraju odustao od tužbe. — В итоге истец отозвал иск.
В Сербии говорят tužilac.
Синонимы:
Антонимы:
Склонение, м. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | tužitelj | tužitelji |
| Род. | tužitelja | tužitelja |
| Дат. | tužitelju | tužiteljima |
| Вин. | tužitelja | tužitelje |
| Зват. | tužitelju | tužitelji |
| Твор. | tužiteljem | tužiteljima |
| Предл. | tužitelju | tužiteljima |
Составлено ИИ
Обновлено 17 октября 2026