VOCAB.RS

tužilac

тужилац

/tǔʒilat͡s/ · м. р.

En
СУЩ
  1. (в уголовном деле) прокурор
    Tužilac je zatražio pritvor za osumnjičenog. — Прокурор потребовал взять подозреваемого под стражу.
    Javni tužilac podigao je optužnicu protiv direktora. — Прокурор предъявил обвинение директору.
  2. (в гражданском деле) истец
    Tužilac traži odštetu od osiguravajuće kuće. — Истец требует компенсацию от страховой компании.

Прокуратура — tužilaštvo; обвиняемая сторона в гражданском деле — tuženi.

Синонимы:
tužitelj
Формы
ед. ч.мн. ч.
Им.tužilactužioci
Род.tužiocatužilaca
Дат.tužiocutužiocima
Вин.tužiocatužioce
Зват.tužiočetužioci
Твор.tužiocemtužiocima
Предл.tužiocutužiocima
Антонимы: branilac
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0