tužilac
тужилац/tǔʒilat͡s/ · м. р.
EnСУЩ
-
(в уголовном деле) прокурорTužilac je zatražio pritvor za osumnjičenog. — Прокурор потребовал взять подозреваемого под стражу.Javni tužilac podigao je optužnicu protiv direktora. — Прокурор предъявил обвинение директору.
-
(в гражданском деле) истецTužilac traži odštetu od osiguravajuće kuće. — Истец требует компенсацию от страховой компании.
Прокуратура — tužilaštvo; обвиняемая сторона в гражданском деле — tuženi.
Синонимы:
tužitelj
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | tužilac | tužioci |
| Род. | tužioca | tužilaca |
| Дат. | tužiocu | tužiocima |
| Вин. | tužioca | tužioce |
| Зват. | tužioče | tužioci |
| Твор. | tužiocem | tužiocima |
| Предл. | tužiocu | tužiocima |
Антонимы:
branilac