trčati
трчати/tř̩t͡ʃati/ · несов. вид
EnГЛАГОЛ
-
бегать; бежатьSvako jutro trčim pored reke. — Каждое утро я бегаю вдоль реки.Deca trče po parku. — Дети бегают по парку.
-
разг. спешить; торопиться; мчатьсяIzvini, moram da trčim, kasnim na posao. — Извини, мне надо бежать, я опаздываю на работу.
Совершенный вид: potrčati «побежать», otrčati «убежать».
Формы
| Настоящее время | |
|---|---|
| ja | trčim |
| ti | trčiš |
| on/ona/ono | trči |
| mi | trčimo |
| vi | trčite |
| oni/one/ona | trče |
Прошедшее (м. р.): trčao
Повелительное: trči
Выражения
- trčati pred rudu — забегать вперёд; торопить события