SR→RU

tendencija

тенденција

tendèncija · /tenděnt͡sija/ · ж. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. (о развитии, процессе) тенденция
    Primećuje se tendencija rasta cena stanova. — Наблюдается тенденция к росту цен на квартиры.
    Ta tendencija se nastavila i ove godine. — Эта тенденция сохранилась и в этом году.
  2. (о человеке) склонность
    Ima tendenciju da kasni na sastanke. — Он склонен опаздывать на встречи.

Часто употребляется с ka + дат. или da + глагол: tendencija ka rastu, ima tendenciju da…

Синонимы:
Склонение, ж. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.tendencijatendencije
Род.tendencijetendencija
Дат.tendencijitendencijama
Вин.tendencijutendencije
Зват.tendencijotendencije
Твор.tendencijomtendencijama
Предл.tendencijitendencijama
Составлено ИИ Обновлено 29 октября 2026