SR→RU

svlačiti

свлачити

svláčiti · /sʋlǎːt͡ʃiti/ · несов. вид · сов.: svući

EN Поправить
ГЛАГОЛ
  1. (об одежде) снимать
    Svlačim jaknu jer je ovde toplo. — Я снимаю куртку, потому что здесь тепло.
  2. (кого-то) раздевать
    Mama svlači dete pre kupanja. — Мама раздевает ребёнка перед купанием.
  3. (svlačiti se) раздеваться
    Deca se već sama svlače i oblače. — Дети уже сами раздеваются и одеваются.

Совершенный вид — svući.

Синонимы:
Антонимы:
Выражения
  • svlačiti pogledom — раздевать взглядом
    Celo veče ju je svlačio pogledom. — Весь вечер он раздевал её взглядом.
Спряжение, несов. вид
Настоящее время
jasvlačim
tisvlačiš
on/ona/onosvlači
misvlačimo
visvlačite
oni/one/onasvlače
Прошедшее время: svlačio, svlačila, svlačilo · svlačili, svlačile
Будущее время: svlačiću, svlačićeš, svlačiće, svlačićemo, svlačićete, svlačiće
Повелительное: svlači
Составлено ИИ Обновлено 6 октября 2026