СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
стих; строкаPrvi stih te pesme znam napamet. — Первую строку этого стихотворения я знаю наизусть.
-
(во мн. ч.) стихи; слова песниOn piše stihove još od gimnazije. — Он пишет стихи ещё со школы.Stihovi ove pesme su baš tužni. — Слова этой песни очень грустные.
Стихотворение целиком — «pesma», а не «stih».
Антонимы:
Склонение, м. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | stih | stihovi |
| Род. | stiha | stihova |
| Дат. | stihu | stihovima |
| Вин. | stih | stihove |
| Зват. | stiše | stihovi |
| Твор. | stihom | stihovima |
| Предл. | stihu | stihovima |
Составлено ИИ
Обновлено 28 сентября 2026