SR→RU

stas

стас

stȃs · /stâːs/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. (о человеке) стан; телосложение; фигура
    Bio je visokog stasa i širokih ramena. — Он был высокого роста и широкоплечий.
    Devojka vitkog stasa ušla je u kafanu. — В кафану вошла стройная девушка.

Обычно употребляется в родительном падеже с прилагательным: visokog stasa, vitkog stasa.

Синонимы:
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.stasstasovi
Род.stasastasova
Дат.stasustasovima
Вин.stasstasove
Зват.stasestasovi
Твор.stasomstasovima
Предл.stasustasovima
Составлено ИИ Обновлено 30 сентября 2026