smisao
смисао/smîːsao/ · м. р.
EnСУЩ
-
смысл; значениеNema smisla da čekamo, on neće doći. — Нет смысла ждать, он не придёт.Ne razumem smisao ove rečenice. — Я не понимаю смысла этого предложения.
-
(+ za + вин.) чувство; чутьёOna ima odličan smisao za humor. — У неё отличное чувство юмора.Nemam smisla za matematiku. — У меня нет способностей к математике.
«Nema smisla» + da + глагол — «нет смысла, бессмысленно что-то делать».
Формы
| ед. ч. | |
|---|---|
| Им. | smisao |
| Род. | smisla |
| Дат. | smislu |
| Вин. | smisao |
| Зват. | smisle |
| Твор. | smislom |
| Предл. | smislu |
Антонимы:
besmisao