SR→RU

ručica

ручица

rùčica · ж. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. ласк. ручка; ручонка
    Beba me je uhvatila za prst svojom ručicom. — Малыш схватил меня за палец своей ручкой.
  2. ручка; рычаг
    Ručica menjača se zaglavila u trećoj brzini. — Рычаг коробки передач застрял на третьей передаче.
    Okreni ručicu da otvoriš prozor. — Поверни ручку, чтобы открыть окно.
Склонение, ж. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.ručicaručice
Род.ručiceručica
Дат.ručiciručicama
Вин.ručicuručice
Зват.ručicoručice
Твор.ručicomručicama
Предл.ručiciručicama
Составлено ИИ Обновлено 29 сентября 2026