SR→RU

rukavac

рукавац

rukávac · /rukǎːʋat͡s/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. (о реке) рукав; протока; затон
    Leti se kupamo u jednom rukavcu Dunava. — Летом мы купаемся в одной из проток Дуная.
    Deda peca šarane u mirnom rukavcu. — Дед ловит карпов в тихом затоне.
Синонимы:
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.rukavacrukavci
Род.rukavcarukavaca
Дат.rukavcurukavcima
Вин.rukavacrukavce
Зват.rukavčerukavci
Твор.rukavcemrukavcima
Предл.rukavcurukavcima
Составлено ИИ Обновлено 6 октября 2026