SR→RU

puč

пуч

pȕč · /pût͡ʃ/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. путч; государственный переворот
    Vojska je izvela puč i svrgnula predsednika. — Армия совершила переворот и свергла президента.
    Pokušaj puča je propao za nekoliko sati. — Попытка путча провалилась за несколько часов.

Обычно с глаголами izvesti puč, pokušati puč.

Синонимы:
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.pučpučevi
Род.pučapučeva
Дат.pučupučevima
Вин.pučpučeve
Зват.pučupučevi
Твор.pučempučevima
Предл.pučupučevima
Составлено ИИ Обновлено 6 октября 2026