SR→RU

punomoć

пуномоћ

pȕnomōć · /pûnomoːt͡ɕ/ · ж. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. доверенность
    Moraš da overiš punomoć kod javnog beležnika. — Тебе нужно заверить доверенность у нотариуса.
    Dao sam bratu punomoć da proda stan. — Я дал брату доверенность на продажу квартиры.

Обычно: dati kome punomoć — выдать кому-то доверенность.

Склонение, ж. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.punomoćpunomoći
Род.punomoćipunomoći
Дат.punomoćipunomoćima
Вин.punomoćpunomoći
Зват.punomoćipunomoći
Твор.punomoćupunomoćima
Предл.punomoćipunomoćima
Составлено ИИ Обновлено 6 октября 2026