SR→RU

protivnica

противница

pròtīvnica · /prǒtiːʋnit͡sa/ · ж. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. (в спорте, игре) соперница; противница
    Naša teniserka je lako pobedila protivnicu u dva seta. — Наша теннисистка легко обыграла соперницу в двух сетах.
  2. (+ род.) противница
    Ona je oduvek bila protivnica te reforme. — Она всегда была противницей этой реформы.
  3. противница; недоброжелательница
    Na izborima se suočila sa starom političkom protivnicom. — На выборах она столкнулась со своей давней политической противницей.

В значении «противница чего-либо» употребляется с родительным падежом: protivnica rata.

Синонимы:
suparnica rivalka
Антонимы:
Склонение, ж. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.protivnicaprotivnice
Род.protivniceprotivnica
Дат.protivniciprotivnicama
Вин.protivnicuprotivnice
Зват.protivniceprotivnice
Твор.protivnicomprotivnicama
Предл.protivniciprotivnicama
Составлено ИИ Обновлено 29 октября 2026