VOCAB.RS

progovoriti

проговорити

/proɡoʋǒriti/ · сов. вид

En
ГЛАГОЛ
  1. (о ребёнке) заговорить; начать говорить
    Naša ćerka je progovorila sa godinu dana. — Наша дочь заговорила в год.
    Posle dva meseca je progovorio srpski. — Через два месяца он заговорил по-сербски.
  2. (после молчания) заговорить; нарушить молчание; расколоться
    Svedok je konačno progovorio o svemu. — Свидетель наконец рассказал обо всём.
    Ćutao je ceo sat, a onda je progovorio. — Он молчал целый час, а потом заговорил.

О теме говорят «progovoriti o + предл.»: progovoriti o problemu.

Синонимы:
prozboriti
Формы
Настоящее время
japrogovorim
tiprogovoriš
on/ona/onoprogovori
miprogovorimo
viprogovorite
oni/one/onaprogovore
Прошедшее (м. р.): progovorio
Повелительное: progovori
Антонимы: zaćutati
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0