progovoriti
проговорити/proɡoʋǒriti/ · сов. вид
EnГЛАГОЛ
-
(о ребёнке) заговорить; начать говоритьNaša ćerka je progovorila sa godinu dana. — Наша дочь заговорила в год.Posle dva meseca je progovorio srpski. — Через два месяца он заговорил по-сербски.
-
(после молчания) заговорить; нарушить молчание; расколотьсяSvedok je konačno progovorio o svemu. — Свидетель наконец рассказал обо всём.Ćutao je ceo sat, a onda je progovorio. — Он молчал целый час, а потом заговорил.
О теме говорят «progovoriti o + предл.»: progovoriti o problemu.
Синонимы:
prozboriti
Формы
| Настоящее время | |
|---|---|
| ja | progovorim |
| ti | progovoriš |
| on/ona/ono | progovori |
| mi | progovorimo |
| vi | progovorite |
| oni/one/ona | progovore |
Прошедшее (м. р.): progovorio
Повелительное: progovori
Антонимы:
zaćutati