SR→RU

pričica

причица

prȋčica · /prîːt͡ʃit͡sa/ · ж. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. ласк. рассказик; сказочка
    Mama mi je svako veče čitala pričicu za laku noć. — Мама каждый вечер читала мне сказочку на ночь.
    Ispričaću vam jednu zanimljivu pričicu. — Я расскажу вам одну интересную историйку.
  2. разг. пренебр. байка; сказки
    Nemoj da mi pričaš te pričice, ne verujem ti. — Не рассказывай мне эти сказки, я тебе не верю.
Синонимы:
pripovetka bajka
Склонение, ж. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.pričicapričice
Род.pričicepričica
Дат.pričicipričicama
Вин.pričicupričice
Зват.pričicepričice
Твор.pričicompričicama
Предл.pričicipričicama
Составлено ИИ Обновлено 6 октября 2026