SR→RU

prisluškivač

прислушкивач

prisluškìvāč · /prisluʃkǐʋaːt͡ʃ/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. подслушивающий; тот, кто прослушивает разговоры
    Prisluškivač je snimao sve njihove telefonske razgovore. — Тот, кто их прослушивал, записывал все их телефонные разговоры.
    Zatvori vrata, ne treba nam nijedan prisluškivač. — Закрой дверь, нам не нужны лишние уши.
  2. (устройство) подслушивающее устройство; жучок
    U telefonu su našli prisluškivač. — В телефоне нашли жучок.
    U kancelariji su pronađeni prisluškivači. — В офисе были обнаружены подслушивающие устройства.

Слово обозначает и человека, и устройство; устройство также называют «prislušni uređaj» или разговорно «bubica».

Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.prisluškivačprisluškivači
Род.prisluškivačaprisluškivača
Дат.prisluškivačuprisluškivačima
Вин.prisluškivačprisluškivače
Зват.prisluškivačuprisluškivači
Твор.prisluškivačemprisluškivačima
Предл.prisluškivačuprisluškivačima
Составлено ИИ Обновлено 23 октября 2026