СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
подслушивающий; тот, кто прослушивает разговорыPrisluškivač je snimao sve njihove telefonske razgovore. — Тот, кто их прослушивал, записывал все их телефонные разговоры.Zatvori vrata, ne treba nam nijedan prisluškivač. — Закрой дверь, нам не нужны лишние уши.
-
(устройство) подслушивающее устройство; жучокU telefonu su našli prisluškivač. — В телефоне нашли жучок.U kancelariji su pronađeni prisluškivači. — В офисе были обнаружены подслушивающие устройства.
Слово обозначает и человека, и устройство; устройство также называют «prislušni uređaj» или разговорно «bubica».
Склонение, м. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | prisluškivač | prisluškivači |
| Род. | prisluškivača | prisluškivača |
| Дат. | prisluškivaču | prisluškivačima |
| Вин. | prisluškivač | prisluškivače |
| Зват. | prisluškivaču | prisluškivači |
| Твор. | prisluškivačem | prisluškivačima |
| Предл. | prisluškivaču | prisluškivačima |
Составлено ИИ
Обновлено 23 октября 2026