СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
(о госоргане) уполномоченный; комиссарGrađani se mogu žaliti Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. — Граждане могут подать жалобу Уполномоченному по защите равноправия.Poverenik za informacije je zatražio odgovor od ministarstva. — Уполномоченный по вопросам информации потребовал ответа от министерства.
-
уполномоченный; представительSindikalni poverenik je razgovarao sa direktorom o platama. — Профсоюзный представитель поговорил с директором о зарплатах.
Женская форма — poverenica.
Склонение, м. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | poverenik | poverenici |
| Род. | poverenika | poverenika |
| Дат. | povereniku | poverenicima |
| Вин. | poverenika | poverenike |
| Зват. | povereniče | poverenici |
| Твор. | poverenikom | poverenicima |
| Предл. | povereniku | poverenicima |
Составлено ИИ
Обновлено 30 сентября 2026