SR→RU

poverenik

повереник

poverènīk · /poʋerěniːk/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. (о госоргане) уполномоченный; комиссар
    Građani se mogu žaliti Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. — Граждане могут подать жалобу Уполномоченному по защите равноправия.
    Poverenik za informacije je zatražio odgovor od ministarstva. — Уполномоченный по вопросам информации потребовал ответа от министерства.
  2. уполномоченный; представитель
    Sindikalni poverenik je razgovarao sa direktorom o platama. — Профсоюзный представитель поговорил с директором о зарплатах.

Женская форма — poverenica.

Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.poverenikpoverenici
Род.poverenikapoverenika
Дат.poverenikupoverenicima
Вин.poverenikapoverenike
Зват.povereničepoverenici
Твор.poverenikompoverenicima
Предл.poverenikupoverenicima
Составлено ИИ Обновлено 30 сентября 2026