SR→RU

poveravati

поверавати

poverávati · /poʋerǎːʋati/ · несов. вид · сов.: poveriti

EN Поправить
ГЛАГОЛ
  1. (кому + вин.) поручать; доверять
    Šef mu uvek poverava najvažnije projekte. — Начальник всегда поручает ему самые важные проекты.
    Ne poveravam decu nepoznatim ljudima. — Я не доверяю детей незнакомым людям.
  2. (о тайне, мыслях) доверять; поверять
    Ona mi poverava sve svoje tajne. — Она доверяет мне все свои тайны.
  3. (poveravati se + дат.) откровенничать; делиться сокровенным
    Uvek se poverava starijoj sestri. — Она всегда делится всем со старшей сестрой.

Тот, кому доверяют, стоит в дательном падеже: poveravati nešto nekome, poveravati se nekome.

Синонимы:
Спряжение, несов. вид
Настоящее время
japoveravam
tipoveravaš
on/ona/onopoverava
mipoveravamo
vipoveravate
oni/one/onapoveravaju
Прошедшее время: poveravao, poveravala, poveravalo · poveravali, poveravale
Будущее время: poveravaću, poveravaćeš, poveravaće, poveravaćemo, poveravaćete, poveravaće
Повелительное: poveravaj
Составлено ИИ Обновлено 6 октября 2026