ГЛАГОЛ
-
(кому + род.) заканчиваться; не хвататьPonestaje nam vremena, moramo da požurimo. — У нас заканчивается время, надо поторопиться.Na kraju maratona počelo mi je da ponestaje snage. — В конце марафона у меня начали заканчиваться силы.
-
(о запасах) иссякать; истощатьсяZalihe vode u gradu polako ponestaju. — Запасы воды в городе постепенно иссякают.
Обычно безличный: человек стоит в дательном, а то, чего не хватает, — в родительном (ponestaje mi novca).
Синонимы:
Спряжение, несов. вид
| Настоящее время | |
|---|---|
| ja | ponestajem |
| ti | ponestaješ |
| on/ona/ono | ponestaje |
| mi | ponestajemo |
| vi | ponestajete |
| oni/one/ona | ponestaju |
Прошедшее время: ponestajao, ponestajala, ponestajalo · ponestajali, ponestajale
Будущее время: ponestajaću, ponestajaćeš, ponestajaće, ponestajaćemo, ponestajaćete, ponestajaće
Повелительное: ponestaj
Составлено ИИ
Обновлено 23 октября 2026