počiniti
починити/pot͡ʃǐniti/ · сов. вид
EnГЛАГОЛ
-
(о плохом поступке) совершитьPolicija traži čoveka koji je počinio krađu. — Полиция ищет человека, совершившего кражу.Počinio sam veliku grešku. — Я совершил большую ошибку.
Употребляется почти всегда с негативными действиями: počiniti zločin, samoubistvo, prekršaj.
Формы
| Настоящее время | |
|---|---|
| ja | počinim |
| ti | počiniš |
| on/ona/ono | počini |
| mi | počinimo |
| vi | počinite |
| oni/one/ona | počine |
Прошедшее (м. р.): počinio
Повелительное: počini