SR→RU

pluta

плута

plȕta · /plûta/ · ж. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. (материал) пробка
    Vino je zatvoreno čepom od plute. — Вино закупорено пробкой из коры пробкового дуба.
    Na zidu je tabla od plute za poruke. — На стене висит пробковая доска для записок.

Обозначает материал; сама бутылочная пробка — обычно čep.

Склонение, ж. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.plutaplute
Род.plutepluta
Дат.plutiplutama
Вин.plutuplute
Зват.plutoplute
Твор.plutomplutama
Предл.plutiplutama
Составлено ИИ Обновлено 29 сентября 2026