SR→RU

pljuvač

пљувач

pljùvāč · /pʎǔʋaːt͡ʃ/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. плевака; тот, кто плюёт
    Na stanici je stajao neki pljuvač i svima smetao. — На остановке стоял какой-то плевака и всем мешал.
  2. разг. пренебр. хулитель; хейтер
    Ne obraćaj pažnju na pljuvače na internetu. — Не обращай внимания на хейтеров в интернете.

Женская форма — pljuvačica (но pljuvačka — «слюна»).

Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.pljuvačpljuvači
Род.pljuvačapljuvača
Дат.pljuvačupljuvačima
Вин.pljuvačapljuvače
Зват.pljuvačupljuvači
Твор.pljuvačempljuvačima
Предл.pljuvačupljuvačima
Составлено ИИ Обновлено 6 октября 2026