SR→RU

partizan

партизан

partìzān · /partǐzaːn/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. (вторая мировая война) партизан
    Moj deda je bio partizan u Drugom svetskom ratu. — Мой дед был партизаном во Вторую мировую войну.
    Partizani su oslobodili Beograd 1944. godine. — Партизаны освободили Белград в 1944 году.
  2. (нерегулярные войска) партизан; повстанец
    Partizani su se krili u šumi i napadali noću. — Партизаны прятались в лесу и нападали по ночам.
  3. устар. книжн. (сторонник идеи, партии) сторонник; приверженец
    U starim novinama pisali su o njemu kao o partizanu republikanske ideje. — В старых газетах о нём писали как о стороннике республиканской идеи.

С заглавной буквы Partizan — белградский спортивный клуб. В значении «сторонник» слово устарело: в современном сербском говорят pristalica, pobornik, privrženik.

Синонимы:
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.partizanpartizani
Род.partizanapartizana
Дат.partizanupartizanima
Вин.partizanapartizane
Зват.partizanepartizani
Твор.partizanompartizanima
Предл.partizanupartizanima
Составлено ИИ Обновлено 29 октября 2026