SR→RU

otmičar

отмичар

òtmičār · /ǒtmit͡ʃaːr/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. похититель; угонщик
    Otmičari su tražili milion evra otkupa. — Похитители потребовали миллион евро выкупа.
    Policija je uhapsila otmičara aviona. — Полиция арестовала угонщика самолёта.
Синонимы:
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.otmičarotmičari
Род.otmičaraotmičara
Дат.otmičaruotmičarima
Вин.otmičaraotmičare
Зват.otmičaruotmičari
Твор.otmičaromotmičarima
Предл.otmičaruotmičarima
Составлено ИИ Обновлено 28 сентября 2026