SR→RU

osobina

особина

osobìna · /osobǐna/ · ж. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. (о человеке) черта; качество
    Strpljenje je njegova najbolja osobina. — Терпение — его лучшее качество.
    Ima neke osobine na koje teško mogu da se naviknem. — У него есть черты, к которым мне трудно привыкнуть.
  2. (о предмете, веществе) свойство; особенность; характеристика
    Ovaj materijal ima dobre termoizolacione osobine. — У этого материала хорошие теплоизоляционные свойства.
Синонимы:
Склонение, ж. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.osobinaosobine
Род.osobineosobina
Дат.osobiniosobinama
Вин.osobinuosobine
Зват.osobinoosobine
Твор.osobinomosobinama
Предл.osobiniosobinama
Составлено ИИ Обновлено 23 октября 2026