SR→RU

olupina

олупина

òlupina · /ǒlupina/ · ж. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. обломки; остов
    Ronioci su pronašli olupinu broda na dnu mora. — Водолазы нашли остов корабля на дне моря.
    Olupina aviona pala je u šumu. — Обломки самолёта упали в лес.
  2. разг. (о машине, человеке) развалина; рухлядь
    Kako još voziš tu olupinu? — Как ты ещё ездишь на этой развалюхе?
    Posle razvoda bio je prava olupina. — После развода он был настоящей развалиной.
Синонимы:
Склонение, ж. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.olupinaolupine
Род.olupineolupina
Дат.olupiniolupinama
Вин.olupinuolupine
Зват.olupinoolupine
Твор.olupinomolupinama
Предл.olupiniolupinama
Составлено ИИ Обновлено 29 сентября 2026