SR→RU

okupator

окупатор

okùpātor · /okǔpaːtor/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. оккупант; захватчик
    Narod se godinama borio protiv okupatora. — Народ годами боролся с оккупантами.
    Nemački okupator je ušao u Beograd 1941. — Немецкие оккупанты вошли в Белград в 1941 году.

Часто употребляется в единственном числе в собирательном значении: borba protiv okupatora.

Синонимы:
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.okupatorokupatori
Род.okupatoraokupatora
Дат.okupatoruokupatorima
Вин.okupatoraokupatore
Зват.okupatoreokupatori
Твор.okupatoromokupatorima
Предл.okupatoruokupatorima
Составлено ИИ Обновлено 6 октября 2026