SR→RU

oduševljenje

одушевљење

oduševljénje · /oduʃeʋʎěːɲe/ · ср. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. восторг; воодушевление; энтузиазм
    Deca su sa oduševljenjem otvarala poklone. — Дети с восторгом открывали подарки.
    Publika je predstavu dočekala s oduševljenjem. — Публика приняла спектакль с восторгом.

Обычно в сочетаниях «sa oduševljenjem» (с восторгом) и «na opšte oduševljenje» (ко всеобщему восторгу).

Синонимы:
Антонимы:
Склонение, ср. р.
ед. ч.
Им.oduševljenje
Род.oduševljenja
Дат.oduševljenju
Вин.oduševljenje
Зват.oduševljenje
Твор.oduševljenjem
Предл.oduševljenju
Составлено ИИ Обновлено 30 сентября 2026