СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
награда; орден; медальDobio je visoko državno odlikovanje. — Он получил высокую государственную награду.Na grudima je nosio sva svoja odlikovanja. — На груди он носил все свои награды.
-
награждениеPredsednik je prisustvovao odlikovanju vojnika. — Президент присутствовал на награждении солдат.
Глагол: odlikovati koga čime — наградить кого чем.
Склонение, ср. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | odlikovanje | odlikovanja |
| Род. | odlikovanja | odlikovanja |
| Дат. | odlikovanju | odlikovanjima |
| Вин. | odlikovanje | odlikovanja |
| Зват. | odlikovanje | odlikovanja |
| Твор. | odlikovanjem | odlikovanjima |
| Предл. | odlikovanju | odlikovanjima |
Составлено ИИ
Обновлено 29 октября 2026