SR→RU

odlikovanje

одликовање

odlikovánje · /odlikoʋǎːɲe/ · ср. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. награда; орден; медаль
    Dobio je visoko državno odlikovanje. — Он получил высокую государственную награду.
    Na grudima je nosio sva svoja odlikovanja. — На груди он носил все свои награды.
  2. награждение
    Predsednik je prisustvovao odlikovanju vojnika. — Президент присутствовал на награждении солдат.

Глагол: odlikovati koga čime — наградить кого чем.

Склонение, ср. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.odlikovanjeodlikovanja
Род.odlikovanjaodlikovanja
Дат.odlikovanjuodlikovanjima
Вин.odlikovanjeodlikovanja
Зват.odlikovanjeodlikovanja
Твор.odlikovanjemodlikovanjima
Предл.odlikovanjuodlikovanjima
Составлено ИИ Обновлено 29 октября 2026