SR→RU

obruč

обруч

ȍbrūč · /ôbruːt͡ʃ/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. обруч
    Bačva ima tri gvozdena obruča. — У бочки три железных обруча.
    Takmičila se u vežbi s obručem. — Она выступала в упражнении с обручем.
  2. кольцо; окружение; оцепление
    Policija je stegla obruč oko zgrade. — Полиция сжала кольцо вокруг здания.
    Vojnici su uspeli da se probiju iz obruča. — Солдатам удалось вырваться из окружения.
  3. (obruč za kosu) ободок
    Kupila je crveni obruč za kosu. — Она купила красный ободок для волос.
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.obručobruči
Род.obručaobruča
Дат.obručuobručima
Вин.obručobruče
Зват.obručuobruči
Твор.obručemobručima
Предл.obručuobručima
Составлено ИИ Обновлено 29 сентября 2026