СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
обручBačva ima tri gvozdena obruča. — У бочки три железных обруча.Takmičila se u vežbi s obručem. — Она выступала в упражнении с обручем.
-
кольцо; окружение; оцеплениеPolicija je stegla obruč oko zgrade. — Полиция сжала кольцо вокруг здания.Vojnici su uspeli da se probiju iz obruča. — Солдатам удалось вырваться из окружения.
-
(obruč za kosu) ободокKupila je crveni obruč za kosu. — Она купила красный ободок для волос.
Склонение, м. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | obruč | obruči |
| Род. | obruča | obruča |
| Дат. | obruču | obručima |
| Вин. | obruč | obruče |
| Зват. | obruču | obruči |
| Твор. | obručem | obručima |
| Предл. | obruču | obručima |
Составлено ИИ
Обновлено 29 сентября 2026