VOCAB.RS

oblačiti

облачити

/oblǎːt͡ʃiti/ · несов. вид · сов.: obući

En
ГЛАГОЛ
  1. (oblačiti se) одеваться
    Oblači se brzo, kasnimo! — Одевайся быстрее, мы опаздываем!
    Ona se uvek lepo oblači. — Она всегда красиво одевается.
  2. (кого-либо) одевать
    Svako jutro oblačim dete za vrtić. — Каждое утро я одеваю ребёнка в садик.
  3. (одежду) надевать
    Zimi uvek oblačim debeli džemper. — Зимой я всегда надеваю толстый свитер.
  4. (о небе, oblačiti se) затягиваться тучами; хмуриться
    Nebo se oblači, poneću kišobran. — Небо затягивается тучами, возьму зонт.

Одежду, которая уже на человеке, описывают глаголом nositi: Ona nosi kaput «Она в пальто».

Синонимы:
odevati
Формы
Настоящее время
jaoblačim
tioblačiš
on/ona/onooblači
mioblačimo
vioblačite
oni/one/onaoblače
Прошедшее (м. р.): oblačio
Повелительное: oblači
Антонимы: svlačiti
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0