SR→RU

obilje

обиље

òbīlje · /ǒbiːʎe/ · ср. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. (+ род.) изобилие; обилие; масса
    Na pijaci ima obilje sveže paprike. — На рынке полно свежего перца.
    Knjiga nudi obilje korisnih saveta. — В книге масса полезных советов.
  2. достаток; богатство; роскошь
    Deca su im odrasla u obilju. — Их дети выросли в достатке.

В значении «много чего-то» управляет родительным падежом: obilje hrane.

Синонимы:
Антонимы:
Склонение, ср. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.obiljeobilja
Род.obiljaobilja
Дат.obiljuobiljima
Вин.obiljeobilja
Зват.obiljeobilja
Твор.obiljemobiljima
Предл.obiljuobiljima
Составлено ИИ Обновлено 29 сентября 2026