SR→RU

obaveštajac

обавештајац

obaveštájac · /obaʋeʃtǎːjat͡s/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. разведчик; сотрудник разведки
    Njegov deda je bio obaveštajac tokom rata. — Его дед во время войны был разведчиком.
    Uhapšen je bivši obaveštajac zbog špijunaže. — Бывший сотрудник разведки арестован за шпионаж.
Синонимы:
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.obaveštajacobaveštajci
Род.obaveštajcaobaveštajaca
Дат.obaveštajcuobaveštajcima
Вин.obaveštajcaobaveštajce
Зват.obaveštajčeobaveštajci
Твор.obaveštajcemobaveštajcima
Предл.obaveštajcuobaveštajcima
Составлено ИИ Обновлено 29 сентября 2026