obaveza
обавезаж. р.
EnСУЩ
-
обязанность; обязательствоPlaćanje poreza je zakonska obaveza. — Уплата налогов — обязанность по закону.Nemate nikakvu obavezu da kupite. — Вы совершенно не обязаны покупать.
-
(обычно во мн. ч.) дела; планыDanas imam mnogo obaveza, vidimo se sutra. — Сегодня у меня много дел, увидимся завтра.
Вариант «obaveza» употребляется в Сербии; в Хорватии говорят «obveza».
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | obaveza | obaveze |
| Род. | obaveze | obaveza |
| Дат. | obavezi | obavezama |
| Вин. | obavezu | obaveze |
| Зват. | obavezo | obaveze |
| Твор. | obavezom | obavezama |
| Предл. | obavezi | obavezama |
Антонимы:
pravo