СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
разведчик; сотрудник разведкиNjegov deda je bio obaveštajac tokom rata. — Его дед во время войны был разведчиком.Uhapšen je bivši obaveštajac zbog špijunaže. — Бывший сотрудник разведки арестован за шпионаж.
Склонение, м. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | obaveštajac | obaveštajci |
| Род. | obaveštajca | obaveštajaca |
| Дат. | obaveštajcu | obaveštajcima |
| Вин. | obaveštajca | obaveštajce |
| Зват. | obaveštajče | obaveštajci |
| Твор. | obaveštajcem | obaveštajcima |
| Предл. | obaveštajcu | obaveštajcima |
Составлено ИИ
Обновлено 29 сентября 2026