СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
(в боксе) нокаутPobedio je nokautom u trećoj rundi. — Он победил нокаутом в третьем раунде.
-
(переносно) нокаут; сокрушительный ударTa vest je za njega bila pravi nokaut. — Эта новость стала для него настоящим нокаутом.
Склонение, м. р.
| ед. ч. | |
|---|---|
| Им. | nokaut |
| Род. | nokauta |
| Дат. | nokautu |
| Вин. | nokaut |
| Зват. | nokaute |
| Твор. | nokautom |
| Предл. | nokautu |
Составлено ИИ
Обновлено 29 сентября 2026