SR→RU

nameniti

наменити

naméniti · /naměːniti/ · сов. вид

EN Поправить
ГЛАГОЛ
  1. (кому или для чего) предназначить; отвести
    Taj novac sam namenio za letovanje. — Эти деньги я отложил на летний отпуск.
    Ovaj poklon sam namenila tebi. — Этот подарок я предназначила тебе.
  2. (о судьбе) уготовить; предначертать
    Sudbina mu je namenila sasvim drugi život. — Судьба уготовила ему совсем другую жизнь.

Употребляется так: nameniti nešto nekome или za nešto; очень частое причастие namenjen — «предназначенный для».

Синонимы:
odrediti predodrediti
Спряжение, сов. вид
Настоящее время
janamenim
tinameniš
on/ona/ononameni
minamenimo
vinamenite
oni/one/onanamene
Прошедшее время: namenio, namenila, namenilo · namenili, namenile
Будущее время: nameniću, namenićeš, nameniće, namenićemo, namenićete, nameniće
Повелительное: nameni
Составлено ИИ Обновлено 6 октября 2026