SR→RU

nagib

нагиб

nágib · /nǎːɡib/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. (о поверхности) уклон; наклон; скат
    Put ima veliki nagib pred samim vrhom. — Перед самой вершиной у дороги крутой уклон.
    Krov mora imati dovoljan nagib zbog snega. — Крыша должна иметь достаточный уклон из-за снега.
  2. (о предмете) наклон; крен
    Podesi nagib sedišta pre polaska. — Отрегулируй наклон сиденья перед поездкой.
    Brod je dobio opasan nagib na levu stranu. — Корабль дал опасный крен на левый борт.
Синонимы:
kosina
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.nagibnagibi
Род.nagibanagiba
Дат.nagibunagibima
Вин.nagibnagibe
Зват.nagibenagibi
Твор.nagibomnagibima
Предл.nagibunagibima
Составлено ИИ Обновлено 29 сентября 2026