VOCAB.RS

moć

моћ

/môːt͡ɕ/ · ж. р.

En
СУЩ
  1. власть; влияние; могущество
    On ima veliku moć u firmi. — У него большое влияние в фирме.
    Novac i moć menjaju ljude. — Деньги и власть меняют людей.
  2. способность
    Posle nesreće je izgubio moć govora. — После аварии он потерял способность говорить.
  3. сила; мощь
    Ova biljka ima lekovitu moć. — У этого растения целебная сила.
    Ne treba potceniti moć prirode. — Не стоит недооценивать силу природы.

Политическую власть правительства чаще называют vlast, а moć — более общее «сила, влияние».

Синонимы:
snaga sila vlast uticaj sposobnost
Формы
ед. ч.мн. ч.
Им.moćmoći
Род.moćimoći
Дат.moćimoćima
Вин.moćmoći
Зват.moćimoći
Твор.moćumoćima
Предл.moćimoćima
Антонимы: nemoć
Выражения
  • u nečijoj moći — в чьих-либо силах
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0