VOCAB.RS

mir

мир

/mîːr/ · м. р.

En
СУЩ
  1. мир
    Svi želimo da živimo u miru. — Мы все хотим жить в мире.
    Dve zemlje su potpisale mir. — Две страны подписали мир.
  2. покой; спокойствие; тишина
    Treba mi malo mira posle posla. — Мне нужно немного покоя после работы.
    Deco, mir! — Дети, тихо!

«Na miru» означает «спокойно, без помех»: «Pusti me da jedem na miru».

Синонимы:
spokoj tišina spokojstvo primirje
Формы
ед. ч.мн. ч.
Им.mirmirovi
Род.miramirova
Дат.mirumirovima
Вин.mirmirove
Зват.mirumirovi
Твор.mirommirovima
Предл.mirumirovima
Антонимы: rat, nemir, buka, sukob
Выражения
  • ostaviti na miru — оставить в покое
  • počivati u miru — покоиться с миром
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0