SR→RU

milostinja

милостиња

milòstinja · ж. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. милостыня; подаяние
    Starica prosi milostinju ispred crkve. — Старушка просит милостыню у церкви.
    Dao je milostinju detetu na ulici. — Он подал милостыню ребёнку на улице.
  2. пренебр. (о деньгах, зарплате) жалкие гроши; подачка
    To nije plata, to je milostinja! — Это не зарплата, а подачка!

Обычные сочетания: dati milostinju «подать милостыню», prositi milostinju «просить милостыню».

Склонение, ж. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.milostinjamilostinje
Род.milostinjemilostinja
Дат.milostinjimilostinjama
Вин.milostinjumilostinje
Зват.milostinjomilostinje
Твор.milostinjommilostinjama
Предл.milostinjimilostinjama
Составлено ИИ Обновлено 29 сентября 2026